недеља, 12. октобар 2014.

ЕX PONTO - Иво Андрић

(одломци)

Кога ли љуби сада она млада жена? Она млада
жена коју сам нашао једног љета лијепу и дозрелу
од шеснаест година, пролази - богзна зашто -
јутрос мојим сјећањем.
Кога љуби сада она млада жена?
Једном сам на малоруској равни нашао црвен и
крупан цвијет: његова сочна чашка, кратка цвата,
нудила је, у широко раствореним латицама, своје
надрасле прашнике свим вјетровима.
Кога љуби сада она млада жена?
Никад није било између нас ријечи (ја сам тешко
и разумијевао њен језик) и наш однос није имао
никада одређеног имена. Под звијездама сам је
љубио до умора и до поноћи сам лежао на трави, с
главом у њеном крилу.
То је била жена створена за љубав и предавала
се нијема од страсти и сузних очију, шапћући
испрекидане ријечи о вјерности.
Кога ли сада љуби она млада жена?

* * *

Жене, ја не знам коме сте ви биле блага киша
јутарња, али у наш живот улазите као пљусци
ношени вихорима. Преко ваших бијелих тјелеса
пјени се бучно живот наш, зауставља се у вирове и
пада стрмоглавице.
Ту мудрост није лијек, ни старост не помаже, и
кад све умукне, ваш је глас још у билу крви моје.
С чега се мудрачеве очи муте и светачке усне
блиједе?
Жено, што не можемо да те јасно видимо као
прачовјек женку на сунцу, него си постала страш-
на визија и отвор крви наше, па бјежимо пред
тобом, и док мислимо да си далеко, ти бдијеш у
нашим мислима, и док хоћемо у раду да те забора-
вимо - гле! - на свим нашим дјелима танке
вијугају линије, трагови твојих невидљивих прста.
Шта значи таласава линија вашег тијела? И та
нијема, бијела, распјевана љепота коју немирно
ловимо као дјеца лептира, а она нам, наизмјенце,
или задаје бол или се претвара у горчину?
Жене, у очима вашим сја уломак једног љепшег 
неба које је сјало над срећнијим ствровима но што
смо ми и за неке страховите катаклизме прсло у
парчад.

Нема коментара:

Постави коментар