МАМУЗА ЗА ЊЕНЕ САПИ - Милан Комненић

XIV

Она са ултрамарин - зеном
она са шумски - пожар - ћубом
она са овсеним пахуљицама по кожи,
она с накотом гуја у ноздрвама,
она с барутом у задњици,
она са струком перунике,
она са псећом балом у рашљама,
она попут нубијске плоче
са хијероглифом стидницом,

она с беоњачом као пеликанско јаје,
она с паперјем испод пазуха, ласица моја,
она с анадолском тмушом у гласу
она са струком од дур-алуминијума,
од 1000 барских лопоча, каћуна и влаге,
она крстаста и развргнута попут гладиоле,
она с прдежом налик рикању мора,
она друидска, келтска и трачка и словенска,
она с вратом кајсије и затиљком од јасике,
она с трбухом који окопнети неће,
она је утока мени и после ње ме нема.