БУЂЕЊЕ - Теодор Ретке

Будим се у сан, а буђења ми спора.
Осећам судбину у оном чег не могу да се бојим.
Идући учим куд ићи морам.

Мислимо осећајући. Шта ту треба да се зна?
Плес бића чујем ушима својим.
Будим се у сан, а буђења ми спора.

Од оних тако блиских, ко си?
Бог нек благослови тло! Тамо ћу меким кораком
Да идући учим куда ићи морам.

Светлост преобрази дрво; но ко ће рећи како?
Уз завојите степенице пење се црвуљак сиви.
Будим се у сан, а буђења ми спора.

Велика природа друго треба да носи
Теби и мени; дакле, удахни ваздух живи,
И, драга, учи идући куда се ићи мора.

Ово ће дрхтање, знам, чврстину да ми да.
Вечно је и у близини оно што отпада.
Будим се у сан, а буђења ми спора.
Идући учим куда ићи морам.