Ништа није хтело да спава у том подруму, мочварном као
јарак,
Луковице избијаху из кутија трагајући за напрслинама у
мраку,
Изданци су висили и клатили се,
Оклембешени скаредно из плеснивих сандука,
Опустили су своје дуге жуте зле вартове, као тропске змије.
И какав сабор смрадова!
Корени зрели као стари мамац.
Срчикасте стабљике, бујне, као трап набијене,
Хумус, ђубриво, птичји измет, згомилани крај клизавих
дасака.
Ништа није хтело да одустане од живота:
Чак је и прљавштина дисала ситним дахом.
јарак,
Луковице избијаху из кутија трагајући за напрслинама у
мраку,
Изданци су висили и клатили се,
Оклембешени скаредно из плеснивих сандука,
Опустили су своје дуге жуте зле вартове, као тропске змије.
И какав сабор смрадова!
Корени зрели као стари мамац.
Срчикасте стабљике, бујне, као трап набијене,
Хумус, ђубриво, птичји измет, згомилани крај клизавих
дасака.
Ништа није хтело да одустане од живота:
Чак је и прљавштина дисала ситним дахом.
Нема коментара:
Постави коментар