МУЗЕЈСКИ КОМАД - Ричард Вилбер

Добри сиједи чувари умјетности
Крстаре салама; ципела им мека.
Непристрасни, на све пазе, ал` највише
Можда, на Toulouse - Lautrecca.

Крај зида један, на столицу куња,
Изложен к`о погребнина.
На раздељку му пируету
Degasova игра балерина.

Сунце-уљез, даномице дуж плочника оштрицу
Бруси. Ми се не сусрећемо више.
У Rembrandtovoj тами јантарни живот он уздиже.
Мој бар је ниже, доље низ улицу.