ШПАНСКИ ТРГ, РАНО УЈУТРУ - Ричард Вилбер

Не могу да заборавим
Њу како стоји на врху тог дугог мермерног степеништа
Задивљена, а онда сањивом пируетом
Заигра лагано према скверу утихлом од фонтане.

Ничега на њеном лицу
Сем неке безличне самоће, - девојка не беше тада,
Већ као да је била сањарење тога места,
Ковитлац наручен и лет што пада;

Као кад лист, петељка ил иверак танки
Према изливу базена ношен за трен над њим кружи,
Па онда ивицу пређе -
Савршено леп, савршено несвестан свега.