ПЕСМА О ЛОПТИ - Џон Беримен

Шта би сад дечак који је изгубио лопту,
Шта, шта да ради? Видех је како одскакута
Весело низ улицу доле, па онда
Весело преко, и - ено је у води!
Не вреди рећи: "О, имам још толико лопти!"
Крајње потресан бол обузима дечака
Док стоји укочен дршћући, загледан
У све своје детиње дане доле у луци
Где му и лопта оде. Не бих му натурао
Десет центи, ил другу лопту, узалуд је. Сада
Он први пут осећа одговорност
У свету поседовања. Људи ће куповати лопте,
Лопте ће се вазда губити, мали мој дечко,
И нико не купује исту лопту поново. Новац је нешто
спољашње.
Дубоко иза својих безнадних очију
Он учи сада епистемологију губљења, како да остане
усправан,
Да зна оно што сваки човек мора једном да зна,
А многи то знају већ доста дуго: како остати усправан.
И, постепено светлост се враћа на улицу,
Одјекне звиждук, лопта се више не види,
Ускоро ће један део мене истраживати дубоко и мрачно
Дно луке... Ја сам свуда.
Патим и крећем се, мој разум и срце крећу се
Заједно са свим оним што ме дирне, под водом
Или у звиждуку, ја нисам дечак.