ХАМЛЕТОВ ГРЕХ - Делмор Шварц

Трубље у луци док јече, нејасно,
Магла, оно заборављено, јуче, свршетак,
Носталгично проносе тупу тугу, зову
Да спава се, зар? И ја то мислим, и детињство,
Не отворише се врата а степеник се спусти,
Глас одговори, избор се огласи,
Обарач је повучен с оштром објавом!

А када то дође, умицање је кратко, врата
Зашкрипе, црви страха простру се венама; потајан
бегунац, осврнувши се, угледа
Своју приказу у огледалу, своје посрамљене очи, своја
немоћна уста.