ХЕНРИ НОЋУ - Џон Беримен

Хенријеве жене ужасавале су се његових ноћних навика.
Прво би хркао лежећи на леђима.
Онда се превртао и дрхтао,
мењајући положај као ратни брод. Затим, бездушан,
будио се скоро сваког сата - тако да нису могле да прате
Хенријево кретање: одлутао би

у три ноћу негде за дрогом или цигаретама,
или би читао стара писма, писао нова, шкрабао
сувишне песме;
а потом се враћао у кревет својој старој песми, или би
после напада
усраног кашља не претварајући се постајао
мртвацу налик. А његове жене криле су

& опраштале себи своје грехе, тајанствене, слатке;
но мораш да признаш - нема другог начина да се живи,
или остане жив.
Нећу ни помињати снове да не бих понављао
мучења & дрхтавицу: нешто се мора жртвовати:
све до вечности у пет ујутру.