СЕРЕНАТА - Милош Црњански

Чуј, плаче месец млад и жут.
Слушај ме драга последњи пут.

Умрећу, па кад се зажелиш мене,
не вичи име моје у смирај дана.
Слушај ветар са лишћа свелог жутог.

Певаће Ти: да сам ја љубио јесен,
а не твоје страсти, ни чланке твоје голе,
но стисак грања руменог увенутог.

А кад Те ноћу срце заболи:
загрли и љуби грану што вене.
Ах нико нема части ни страсти
ни пламена доста да мене воли:

Но само јабланови вити
и борови пусти поносити.
Но само јабланови вити
и борови пусти поносити.