недеља, 12. октобар 2014.

МИЗЕРА - Милош Црњански

Као око мртваца једног
сјаје око нашег врта бедног
фењери.
Да л ноћ на тебе свиле проспе?
Јеси ли се дигла мед госпе?
Где си сад ти?

Волиш ли још ноћу улице,
кад блуднице и фењери стоје
покисли?
А раге мокре парове вуку,
у колима ко у мртвачком сандуку
што шкрипи.

Да ниси сад негде насмејана,
богата и расејана
где смех ври?
О немој да си топла цветна,
о не буди, не буди сретна
бар Ти ми Ти.

О не воли, не воли ништа,
ни књиге ни позоришта
ко учени.

Кажеш ли некад изненада
у добром друштву још и сада
на чијој страни си?

О да л се сећаш како смо ишли,
све улице ноћу обишли
по киши?
Сећаш ли се ноћне су нам тице
и лопови и блуднице
били невини?

Стид нас беше домова цветни,
зарекли смо се остат несретни
бар ја и Ти.
У срцу чујем грижу миша,
а пада ладна ситна киша.
Где си сад Ти?


Беч. У револуцији. 1818.
За студентесу, Иду Лотрингер

Нема коментара:

Постави коментар