ТРАДИЦИЈЕ - Милош Црњански

Зажелићеш да будеш мајка,
и очима сузним пуним бајка
и гласом пуним успаванка
смешићеш се без престанка,
и клечаћеш пред мном:

Али са мога лица
падаће на Тебе мржњом тамном
радост зулума, згаришта и шума,
и горди безбрижни осмех убица.

Под гором високом у вечери јасне,
шаптаћеш ми речи плахе страсне,
и нудити недра најежена бела.
Али ће из моја оба ока невесела
јурнути да грле погледи жудни
планински један стрм,
или бор, или јелу, или шуму расцветану,
или који мрачан грм.

И кад Ти на лицу плане плам,
блудан и стидан од дара
скривеног под срцем сред недара:
ја отац бићу тужан, што не убих,
ја отац бићу тужан, јер љубљах,
што нисам више крвав и сам.