У БЛАГОМ МРЕШКАЊУ, УМ ОСЕЋА СРЦЕ - Делмор Шварц

У благом мрешкању, рибе распршене,
Као прсти, зракасто, као жудње
Обесне. А ужици се уздижу
како очи падају
Кроз бистру воду. Мали облутак,
Јасно муљевито дно, бела шкољка,
Видљиви су, додуше по површини.
Ко би тражио више од августовског поподнева?
Ко би копао рудник и следио сен?
"Ја", одговара Срце у чами, "Буним се, устајем"
(Доња усна подрхтава, лице бело, у гневу скамењено),
"Стара грешка, помисао да мирно седиш,
Чула се напајају поред летње реке
На покошеној пољани, испод размена,
Као да би време да застане,
а поподне да остане.
Не, ноћ долази брзо,
Са својим хладним планинама, са стрепњама,
сем ако Љубав свој не подигне град."