среда, 15. октобар 2014.

ПОШТАНСКА ПРОЗИВКА - Рандал Џарел

Писма увек мимоиђу руке.
Ево једно клизи у сјају као драги камен, ко птица паде.
Сигурно да прошлост из које писма долазе
Чека у будућности негде преко гробова?
Свим се војницима њихови привиђају животи.

Оно што ишту од родбине плативо је папиром
Који заснива присуство, као мирис.
У писмима и сновима они виде свет.
Чекају: а године се стискају
У празној руци, у звук један неизговорен -

Војник просто жели да своје име чује.

Нема коментара:

Постави коментар