Оци нам чупаху хлеб из дрвља и камења,
Кости Црвенокошаца беху им вртна знамења;
Отиснув се из низоземског гротла
На ходочашће без причести, у сумрак Женеве,
Посадише ту змијско семе светла;
Бунтовне стакларе подигнуте врх Стене
И многа свећа крај пустог олтара капље
И светло је ту где бескућној Каиновој крви
Дато је да спаљује непокопано снопље.
Кости Црвенокошаца беху им вртна знамења;
Отиснув се из низоземског гротла
На ходочашће без причести, у сумрак Женеве,
Посадише ту змијско семе светла;
Бунтовне стакларе подигнуте врх Стене
И многа свећа крај пустог олтара капље
И светло је ту где бескућној Каиновој крви
Дато је да спаљује непокопано снопље.
Нема коментара:
Постави коментар