Из збирке ЗАКОРАЧИ У МРАК - Дејвид Игнетов

52

Усамљен сам и ниједан комад мог намештаја
не прилази да ме утеши: писаћи сто
остаје нем крај зида; полица за књиге
не миче се из свога угла; тај орман
стоји углављен на своме месту. Ја сам
сам између ствари тог света, таквим какве су,
и ко ће удесити да ми говоре,
или да чине нешто у своје име; неме ствари,
то су оне, без свести о самима себи,
или о другима; и тако тугујем,
моја самоћа испуњена је њиховим присутвом:
постојим.

70

Ноћу мислим да ћу упознати то једно
велико откровење које ће ми дати онај прави облик
као из младости, штагод да кошта
и спремам се да се уза њ привијем
кад спокој, спокој наступи, мада ме плаши
његово ноћно јављање и тајновитост.