ТУЖАН И УМОРАН, ТИ МИСЛИШ НА КУЋЕ - Делмор Шварц

Тужан и уморан, ти мислиш на куће
Меко застрте и топле у децембарско вече,
Док беле снежне пахуље промичу крај прозора,
И наранџаста светлост камина скакуће.
Неко девојче пева
Ону Глукову песму где Орфеј се спори са смрћу;
Њени старији гледају, климају главама срећно,
Јер виде време опет чило у њеним самосвесним очима:
Слуге доносе кафу, деца се склањају,
Старији и млађи зевају и одлазе на спавање,
Жар пропламса па тиња, румен и блед,
Време је да пренеш се! Да прекинеш тај
Баналан сан и окренеш главу тамо
Где подземље је претрпано, тежина где
Витких се зграда осећа,
Где заточена у метежу метроа, у јавности
Безимена, добро обучена или отрцана,
Окружује те гомила, а твоја судбина одзвања,
Ухваћена у бесу прецизном као машина!