САДНИЦЕ - Теодор Ретке

Ова журба, рвање, ускрснуће сувих штапова,
Исечене стабљике се боре да спусте стопала,
Који се светац толико упирао,
На таквим поткресаним удовима у нов живот дизао?
Могу да чујем то подземно усисавање и јецање,
У венама, у костима га осећам, -
Мале воде пробијају навише,
Тврда зрна се најзад деле.
Кад избију изданци,
Клизави као риба,
Ја клонем, уз почетке, мокре као постељица.