БЕЗГЛАСНА БРИГА ПЛАВЕ ЉУБИЧИЦЕ - Чарлс Буковски

Безгласна брига плаве љубичице није баш за мене.
Знам сувише много стараца који баш сада пију
врућ чај
а некад су удисали покварен дах Троцког.
Мала чаша вискија под врелим електричним светлом.
То је то. Мува ми слеће на руку
и мува се наоколо. Нека је. То је само једна
рука.
Али, опседнут сам немогућношћу да будем човек.
Не иде ми. У грејпфруту видим атомску бомбу.
Воће ми оплођује уплакане кости. Шта кажеш, а?
Мува. Мува се мува под сунцем у лакој одећи.
Показује ноге. Показује пицу. Руже расту као
фашисти. На врату ми је истетовиран Миро
који кроз париске улице носи Хемингвејеве
рукавице.
Опијем се кад треба да заспим. Спавам
кад треба да се опијем.
Никад не потрефим. Да сам мудрији,
имао бих више идеја. Бољу резервну гуму
у гепеку. Мува се одмувала. Звизни телеграм
на мој рачун
муво, ако пожелиш да се вратиш. Муве су горе
од женских.
Мува је стока која је предуго буљила у месец.
Гора је од Мики Мауса и Чарли Чаплина.
Гребем по ћебету које ми је преко главе.
Шетам горе-доле
на жућкастој светлости, као у доколеницама.
Шетам и тражим машинску пушку, или
чачкалицу, или коцку леда.
Срање: одједном сад мрави вриште
кроз куглу моје главе, један је на врату.
Волео би да ми неко попуши
али ко, дођавола, зна кад?