ВАРИЈАЦИЈЕ НА ВАЉЕХОВ* ТЕКСТ - Доналд Џастис

Me morire en Paris con aguacero...**

Желим да умрем у Мајамију на сунцу,
Једнога дана кад оно буде жарко,
Једнога дана сличног данима којих се сећам, једнога
дана сличног другим данима,
Једнога дана који нико не разликује, или га се иначе
не сећа,
А сунце ће бити сјајно тада у тамним наочарима странца,
И у очима неколицине пријатеља из детињства
И преживелих рођака крај гроба,
Док се гробари, стојећи издвојено, у мирној сенци палми,
Ослањају на своје ашове и пуше
Говорећи мукло на шпанском, без поштовања.
Мислим да ће то бити недеља, као данас,
Сем што ће сунце бити на небу, киша престати
И ветра што данас обара на колена све слабо грмље;
И мислим да ће то бити недеља зато што данас
Када сам узео овај папир и почео да пишем
Никада ништа раније није изгледало тако празно,
Мој живот, ове речи, тај папир, то сиво сунце;
А мој пас док дрхти испод стола због олује,
Гледа горе у мене не разумевајући,
А мој син чита у себи, жена спава.

Доналд Џастис је мртав. Једне недеље сунце је изашло,
Обасјавало је залив, обасјавало је беле грађевине,
Кола су се кретала низ улицу споро као увек, тако их је
било пуно,
Нека са упаљеним светлима упркос сунцу,
А нешто касније гробари са својим ашовима
Приђоше гробу преко осунчаног тла
И један од њих зари оштрицу у земљу,
Подиже неколико грудви, црни прах Мајамија,
Па расу земљу и пљуну
Окрећући се нагло, без поштовања.


*Сезар Ваљехо (1893-1938) - перуански песник авангардиста.
**Me morire... (шпан.) - Умрећу у Паризу на пљуску. (Прим. прев.)