ТЕЛЕФОНСКИ БРОЈ МУЗЕ - Доналд Џастис

Поспано, Муза ће мени: "Хајде да будемо пријатељи.
Добри пријатељи, али само пријатељи. Разумијеш."
И зијевну. И пољуби, посљедњи пут, моје ухо.
Која је раније, јецајући на мој додир, знала шаптати:
"Вољех те некоћ." И: "Не, не волим га.
Не, након свега што је учинио." Послије,
Закопчавајући опет спаваћицу, уз моју помоћ:
"Опрости, једноставно немам жеље, чини ми се."
Уздишући: "За тебе, мислим". Дуга шутња. А онда:
"Увујек си био тако озбиљан." На што се ја
Насмијеших, мрачно. И ето како сам стигао дотле
Да спавам поред ње, не с њом; без снова.

Назовем је понекад, међуградским сада.
Још увијек препознаје мој глас, али ја чујем,
У позадини глазбе с њеног грамофона,
Смијех младих људи са кључевима.

Имам негдје записан тај број.