ИТЕЈА - Миодраг Павловић

Одмори се од Делфа у заливу Итеје.
Кроз маслињак стазом сиђи међу жене
што простиру рубље и бацају свилу
преко воде и где кипи укроп
као да ће опет из пене да се роди
богиња.
Падни на земљу после светилишта
и проклијај, пођи међу маслине
на таласу што стоји, на таласу који се суши
од жеге, и постаје црвен,
и хватај лептире док крилима бију
и мозак им посисај сладак,
затим дотакни шкољке на гранама
цвркутаве до слузи, младе једнооке,
жељне сазнања пре поласка у школу,
о како дрхте!
Заборави скрушену сенку светилишта!
И корак даље све врви од жена
малих и голих као просут бадем
што се узима на длан и грицка.

Зар је све саткано од женских нити?
Чим сиђеш мало, свет је женског пола.
Погледај тајанство тог основног брда:
две дојке на литици стоје,
разне: једна од седефа и свежег јутра
за потиљак те хвата и зове у непровидни вир,
а друга, материски сиња
топло ти дитиче образ
и гледа у теби страдалника.
Обе на једном телу:
издужен залогај девојке,
и карлица мајке као кружна успаванка.
Главу им скрива дубок облак
у коме се приноси жртва,
тамо сад твоје тело гори.

У заливу Итеје од Делфа се одмори.