СНУ - Јован Пачић (1771-1849)

Сне, о мирне, влажне, тавно-мрачне ноћи,
Болним снагодавни, блажајши сине!
Твоја сласт нам чини све да зло нас мине,
Хоћеш ли ми кадгод јадном ти помоћи?

Живот опор без тебе је у тесноћи;
Сердце не мож` тужно ни да одумине,
Словом једним: надежда му не просине;
Без тебе сам јадан, скорбан у бесноћи.

Слети, растри тавна сверху мене крила;
Дај ми покој, снит от драге ми поклони:
Сновиђења теб` у руку сладка јесу.

Тек у сну ми љуба наклоњена била,
Сне, противно теби, молим, све уклони,
Да на сан ми твоје силе њу донесу.