субота, 11. октобар 2014.

ЛЕТЊА НОЋ - Милета Јакшић (1869-1935)

Откуд долазиш, разблудна ноћи,
Те влагом мире твоје тамне власи?
Да ли из хладних струја океана,
Где си пламен летњег дана
Провела на груди
Воденог духа?
И сад се дижеш... у твојој коси
Горе корали, сија се бисерје;
Ризе су твоје обливене
Светлошћу благом и дахом морске траве,
И груди мирисаве
Росне и меке
Ко лабудово паперје...
Заштитнице добра!
Љубавник се теби клања,
А ти га благосиљаш
Сањива, уморна
Од миловања...
Ноћи! Не тони скоро у морске струје:
Ја љубим
Под твојим окриљем благим.
Злато ми спава на руци,
Драга ми спава, склопила је очи...
Продужи власт ноћи чаробна,
Скоро ће зора доћи,
Већ дишу јутарњи лахори
И ја нећу моћи
Поцрпсти богатство сласти,
Којим су препуњене
Усне и груди њене.