САКРИЈ БЛЕДЕ ТВОЈЕ ЗРАКЕ... - Јован Стерија Поповић (1806-1856)

Сакриј бледе твоје зраке,
О светило месеца!
Тиха ноћи, прими тајну
Уцвељеног мог серца.

И ти, ветре, носи драги
Горки овај уздисај,
Носи речи и потајно
У серце јој уливај.

Дањом тужим у тајности
Кријућ серца мога страст,
Тежим к ноћи, гди ћу сузе
Слободније ронити.

Да сујетне моје жеље!
Без ње нема живота,
Без ње цео је свет пустиња
И сва земља тамница.

О, врати се, зраче дана,
И хоризонт осветли,
Волим видит моју драгу
И у себи тужити.