Морао сам да им сабијем закон у зубе да би их спас`о.
Тако, чуо сам да некад мораш сурово
са утопљеницима да би их до обале одвук`о
или одвући и себе и тебе доле до отпадака и риба.
(Кад о том мислим, не марим за пар
окрњених зуба.)
Добро је да сам славан, добро да сам им позлатио име.
Иначе било би ланаца на рукама.
Али говоримо само о мом успеху и сликама у кавкаским
дневним
као и црначким недељницима. Јер ја сам драгуљ.
(њих не брине што једва беше Непријатељ тај против
кога сам се борио
већ само они сами.)
Време је било тешко. И наравно крв ми је
кључала у глави и ширила се и јаукала и певала.
Наравно да сам се котрљао на точковима
дечачког свраба да се дочепам пиштоља.
Наравно да све нежне младице мојих вежбања
у детињству стекле се у чуду преда мном.
Наравно да сам био дете
И од првог гутљаја течности битке што крвари црним
умирућим ваздухом и демонском јеком
подивљао сам.
Ипак, моје биће беше нежније од тог, и ја као стег развих
своју нежност. Волео сам. А човек чува кад воли.
Њихова у бело одевена демократија беше моја драга госпа.
Са ножем који је хладан, прав, лежао у мекоти њеног
слатког ваздушастог рукава.
Али у име драгих насмешених уста и измуцаног обећања
поиграх се са животом.
Узвратих! - И не бих се могао сетити
у потпуности ножа.
Ипак - јесам ли довољно добар да за њих умрем, да ли је
моја крв довољно светла за проливање,
Непресатно сам се питао - је ли им то
јасно? Или се чак и сад намећем?
да ли сам довољно чист да за њих убијем, желе ли да
за њих
убијем или је моје место док смрт облизује усне и клизи
ка њима још увек у галији?
(У једном јужном граду белац је рекао
Доиста више бих волео да сам мртав
Доиста, више бих волео да ми је просвирана глава
или да ме као отпадак поплава мрви
Него да ме спасе кап црначке крви.)
Наравно, важно је да сам помогао да се спасу, они и
део њихове демократије.
Мада сам морао да им сабијем закон у зубе да бих то
учинио.
И сад се осећам добро и смирен сам и верујем да је то био
добар пос`о.
Упркос ужасној могућности да би они могли више
волети да се сачува њихов закон у целом свом
болесном достојанству и њихови ножеви
пре него њихова вера
и животи.
Тако, чуо сам да некад мораш сурово
са утопљеницима да би их до обале одвук`о
или одвући и себе и тебе доле до отпадака и риба.
(Кад о том мислим, не марим за пар
окрњених зуба.)
Добро је да сам славан, добро да сам им позлатио име.
Иначе било би ланаца на рукама.
Али говоримо само о мом успеху и сликама у кавкаским
дневним
као и црначким недељницима. Јер ја сам драгуљ.
(њих не брине што једва беше Непријатељ тај против
кога сам се борио
већ само они сами.)
Време је било тешко. И наравно крв ми је
кључала у глави и ширила се и јаукала и певала.
Наравно да сам се котрљао на точковима
дечачког свраба да се дочепам пиштоља.
Наравно да све нежне младице мојих вежбања
у детињству стекле се у чуду преда мном.
Наравно да сам био дете
И од првог гутљаја течности битке што крвари црним
умирућим ваздухом и демонском јеком
подивљао сам.
Ипак, моје биће беше нежније од тог, и ја као стег развих
своју нежност. Волео сам. А човек чува кад воли.
Њихова у бело одевена демократија беше моја драга госпа.
Са ножем који је хладан, прав, лежао у мекоти њеног
слатког ваздушастог рукава.
Али у име драгих насмешених уста и измуцаног обећања
поиграх се са животом.
Узвратих! - И не бих се могао сетити
у потпуности ножа.
Ипак - јесам ли довољно добар да за њих умрем, да ли је
моја крв довољно светла за проливање,
Непресатно сам се питао - је ли им то
јасно? Или се чак и сад намећем?
да ли сам довољно чист да за њих убијем, желе ли да
за њих
убијем или је моје место док смрт облизује усне и клизи
ка њима још увек у галији?
(У једном јужном граду белац је рекао
Доиста више бих волео да сам мртав
Доиста, више бих волео да ми је просвирана глава
или да ме као отпадак поплава мрви
Него да ме спасе кап црначке крви.)
Наравно, важно је да сам помогао да се спасу, они и
део њихове демократије.
Мада сам морао да им сабијем закон у зубе да бих то
учинио.
И сад се осећам добро и смирен сам и верујем да је то био
добар пос`о.
Упркос ужасној могућности да би они могли више
волети да се сачува њихов закон у целом свом
болесном достојанству и њихови ножеви
пре него њихова вера
и животи.
Нема коментара:
Постави коментар