ОБИЧАЈИ СНА - Оскар Давичо

Чим пробудим снег под травом,
прегази ме зоб. У сну је тако.
Ништа не можеш чуђењем.
Радујеш се изгребених очију. Само волиш.

Никад не бих умела да наложим ватру
да ме не обасја пре но што тетурајући се
упадам у базен зоре
која ме продужује јатима свега. У сну је тако.
Уопштено се живи волећи једног само.

Још теже је доносити одлуке противне дану.
Кад љубави другој разапне замке, оне су од пређе
у коју ме предући упреда. У сну је тако:
кад волим, ни будној ми ништа
бескрај не може.