Оче немој ме звати
ма где да си ја сам
још увек твој синчић
који трчи кроз мрак
Не могу да урадим оно што
кажеш чак и да могу да чујем
твоје руже више не расту
срце ми је црно као њихова
леја њихове нежне бодље
постале су мом лицу незгодна
бодљикава брада више не смеш
да размишљаш о цвећу
И немој плашити моје плаве очи
мрљама боје лешника
или ми усне правити дебљим
када погледам у своје огледало
не тражи да будем друго
до твој чудни син што разуме
ситнија чудеса али не и смрт
оче ја сам жив! оче
заборави руже и мене
ма где да си ја сам
још увек твој синчић
који трчи кроз мрак
Не могу да урадим оно што
кажеш чак и да могу да чујем
твоје руже више не расту
срце ми је црно као њихова
леја њихове нежне бодље
постале су мом лицу незгодна
бодљикава брада више не смеш
да размишљаш о цвећу
И немој плашити моје плаве очи
мрљама боје лешника
или ми усне правити дебљим
када погледам у своје огледало
не тражи да будем друго
до твој чудни син што разуме
ситнија чудеса али не и смрт
оче ја сам жив! оче
заборави руже и мене
Нема коментара:
Постави коментар