ЗАШТО НИСАМ СЛИКАР - Френк О`Хара

Нисам сликар, него песник.
Зашто? Мислим да бих радије био
сликар, али то нисам. Ето, рецимо
Мајк Голдберг почиње да слика.
Свратим код њега. "Седи и попиј пиће",
каже. Пијем; пијемо. Погледам горе.
"Имаш САРДИНЕ на томе."
"Да, нешто је ту било потребно."
"О, да." Одем и дани пролазе
и поново свратим. Слика
напредује и одем и дани
пролазе. Свратим. Слика је
довршена. "А где су САРДИНЕ?"
Од свега су остала једино
слова, "Биле су сувишне", каже Мајк.
А ја? Једнога дана размишљам о
боји: наранџастој. Пишем стих
о наранџи. Убрзо имам страницу
исписану речима, а не стиховима.
Онда још једну. Требало би додати још,
али не наранџи, него речи о томе
како су грозни наранџа и живот.
Дани пролазе. И мада је ствар
у прози, истински сам песник.
Песму сам довршио, а наранџу
нисам ни поменуо. Имам дванаест песама,
назвао сам их НАРАНЏЕ. А једнога дана
у галерији спазим Мајкову слику
која се зове САРДИНЕ.