КАНАЛ ДУНАВ-ТИСА - Јован Зивлак

Твоји прсти савијени
око месингане кваке. притисак на доле
лагано. лагано. ја сам удисао ваздух
и ваздух. и питам се шта ме је више
прожимало од умора. од чекања да се
бескрајна хладноћа сручи
преда ме ко пара. links. rechts.
и да те нисам нашао
видео бих све што се може видети.
и да те нисам обујмио посежући за
папирнатим зглобовима чуо бих
све што се може чути. сада
седиш наспрам мене:
колико може бити да је прошло
од тренутка кад сам додирнуо храпаво наличје
књиге. колико је воде протекло каналом
дунав-тиса.
али не говориш. гора но смрт је реч
коју нећеш изговорити.