Неко ти прилази, каже: живот му уништен,
крај твојих ногу падне
и главом удара о плочник.
Крв се у локву шири,
а ти слабашним гласом молиш
за помоћ оне најближе;
твој живот прима његово очајање.
Он не престаје да лупа главом.
Ти си тај ко је осуђен на пропаст -
и, падаш крај њега.
Онда се будиш,
тело је нестало, крв је испрана с тла,
излози блеште пуни својих роба.
крај твојих ногу падне
и главом удара о плочник.
Крв се у локву шири,
а ти слабашним гласом молиш
за помоћ оне најближе;
твој живот прима његово очајање.
Он не престаје да лупа главом.
Ти си тај ко је осуђен на пропаст -
и, падаш крај њега.
Онда се будиш,
тело је нестало, крв је испрана с тла,
излози блеште пуни својих роба.
Нема коментара:
Постави коментар