ЧЕСТО МИ ЈЕ ДОПУШТАНО ДА СЕ ВРАТИМ НА ЛИВАДУ - Роберт Данкан

као да је то сцена коју је сачинио дух,
који није мој, већ је сачињено место,

које је моје, тако је близу срцу
вечни пашњак обргљен свим мислима
тако да ту постоји предворје

које је сачињено место, створено светлошћу
одакле сенке што су облици падају.

Одакле падају све архитектуре које су ја
кажем да су обличја Првог Вољеног
чији су цветови пламови упаљени за Госпу.

Она то је Краљица Под Брдом
њени су домаћини узнемирење речју речима
које је поље обгрљено.

То је само сан о трави што цвета
на истоку наспрам сунчевог извора
у часу пре сунчевог силаска

чију тајну видимо у дечјој игри
ринге ринге раја.

Често ми је допуштано да се вратим на ливаду
као да је она дато својство духа
које неки оквири чувају од хаоса,

то је место прве дозволе,
вечни предзнак оног што јесте.