ВИСОКА И ОСОБЕНО ТАМНА ТИ КРОЧИШ МЕЂУ ТАЛАСИМА - Луис Зуковски

Висока и особено тамна ти крочиш међу таласима -
Другарство као из другог света који се с овим међи;
За интелигенцију ојачану чулима ти си изгубљена
У свету сунчеве светлости где ништа није погрешно:

Јер ничег изузев сунца ту нема и мира битног за сунце,
И не пролази кроз ништа више од осмеха најтежа промена,
Струје се шире, и нестају, и како високи таласи стижу,
Ти зарањаш, у спокојству као да си начас изгубљена.

Како у том док интелигенција бежи од смисла
И страха са заковитланим људским моћ срећу затамњује!
Док опет се не усправиш над водама
Страх се претвара у сан као онај ко о амбису, о падању
снује!