петак, 10. октобар 2014.

ПОД ПРОЗОРОМ - Јован Јовановић Змај (1833-1904)

Небо је тако ведро,
Поноћ је тако тија,
Ал` моје срце није -
Жеља ми жељу вија.

Док једна бурно лети
Да ми те из сна буди,
Већ друга тихо љуби
Премиле твоје груди.

Сад нежна твоја душа
Милине дивне сања -
А има л` лепша санка
Од топла миловања!

О сиђи, драга, сиђи,
Топла те љубав чека,
Поноћ је тако тиха!
- Трава је тако мека!

Да нас од света скрије,
Бледи ће месец заћи -
Ал` ја ћу и у мраку
Усташца твоја наћи.