ИЗМЕЂУ ДВА ДАНА - Бранко Миљковић

I

Прошла је поред куће
где се пали светло пије млеко и спава
и оставила на тротоару своје стопе
као клавирске дирке
од тада носим на уснама
пољубац велики к`о њено чело
и смишљм реч
која ће је пронаћи и препознати

II

родио сам се од јутрос упркос свим подацима о мени
а ипак старији сам од јутра и од сутра
и нисам заборавио ништа што је било пре мога
рођења
и сећам се свега што је било после моје смрти
и нисам крив низашта што се десило јуче

IV

волео сам је
и срео сам је на тротоару
онога јутра кад сам се родио
и било ми је криво што је она постојала и јуче