ГУБЉЕЊЕ ТРАГА - Дениз Левертов

Дуго сам, пошто си отишао у милост
далеко од мене,
мислила да си још увек са мном:

стигао си близу обале
ношем плимом
и лактом ме пробудио на начин

како чамац препуштен таласима удара о пристан:
јесам ли ја стубић на пристану
до-пола-у води, од-пола-ван воде?

и у радости тог причешћа
изгубих траг,
месец који сам гледала зађе, а

талас те одвуче далеко
пре но сам знала
да опет сам сама већ дуго отад,

сишући блато сумроних и мрачних
шума у себи,
лагано ширење зелених снова сушећи.