БОЛНО ПРОБУЂЕЊЕ - Десанка Максимовић

Већ је, драги, дошло болно пробуђење
и срце ми стегло као гвожђе вруће.
Већ је дошло горко, тешко уверење
да ће једног дана у сиво свануће

све већ прошлост бити. У души дубоко
већ се црна слутња као плима диже;
и задрхти срце, ко рањени соко,
и болно се стеже, кад ти приђем ближе.

Осећам да љубав твоја ће умрети;
и бићу ти, драги, туђа једног дана;
а у душу моју и ти ћеш унети
једну нову поврх многих старих рана.

Да, дошло је, дошло болно пробуђење
и срце ми стегло као гвожђе вруће;
да, дошло је тешко, горко уверење
да ће једног дана у сиво свануће
све већ прошлост бити.