Када отворише очи, јутро скоро да беше прошло.
леже крај обореног стабла као да је горело
Читаве ноћи за њих, пањ иза
Одакле је права ватра долазила из црвене кресте лишаја
И зеленог пламсања звездасте маховине.
Није било друге ватре сем у лишћу
Над главама, међ лишћем крај њих.
Променили су се. Бејаху се променили. Гледали
Тако јасно као да је ваздух претворио у светиљке
Бодљикаву маховину и звездасту печурку,
Не покрећући њихове руке и тела,
Мапа лишаја што светлуца на стени, не говори где
Су били, не говори где поћи,
Већ да се почне.
Почели су да граде свој камп насупрот ветру крај воде,
Према на југ савијеном луку
Сунца. Скупљали су суве
Гранчице које су држале небо да не падне
Пре него што саме падну.
Скупљали су гране, омлад за постељу, за огњиште,
И, на прекретници, запалише ватру.
леже крај обореног стабла као да је горело
Читаве ноћи за њих, пањ иза
Одакле је права ватра долазила из црвене кресте лишаја
И зеленог пламсања звездасте маховине.
Није било друге ватре сем у лишћу
Над главама, међ лишћем крај њих.
Променили су се. Бејаху се променили. Гледали
Тако јасно као да је ваздух претворио у светиљке
Бодљикаву маховину и звездасту печурку,
Не покрећући њихове руке и тела,
Мапа лишаја што светлуца на стени, не говори где
Су били, не говори где поћи,
Већ да се почне.
Почели су да граде свој камп насупрот ветру крај воде,
Према на југ савијеном луку
Сунца. Скупљали су суве
Гранчице које су држале небо да не падне
Пре него што саме падну.
Скупљали су гране, омлад за постељу, за огњиште,
И, на прекретници, запалише ватру.
Нема коментара:
Постави коментар