У СНУ - Дејвид Игнетов

У педесетој прилазим самоме себи
осамнаестогодишњаку
који потиштено седи на бетонским степеницама
очеве куће
и жели да оде одатле
у мој сопствани живот;
и кажем млађаноме свом бићу:
Ништа неће испасти како треба,
пожелећеш да казниш себе
нарочито због оних најближих,
а они ће желети твоју смрт
у потресености и болу. Запашћеш
у спорења обливен сузама самосажаљења,
пун себе, плаховити наивко.
Моје осамнаестогодишње ја устаде
с бетонских степеница и рече:
Иди дођавола -
и ја одох даље.