ПОСЛЕ ПОНОЋИ - Луис Симпсон

Улице су мрачне и пусте
И само драгстор светлуца
Нежно као уснуло тело,
Близу голе млечне сијалице
У позадини која обично светли
Приликом самоубиства, абортуса.

Ко живи у овим мрачним кућама?
Изненада бивам свестан:
Баш ја ћу можда овде живети.

Мајстор се врати из гараже,
Кусур ми у руке ставља,
Пажљиво ситнину одбројава.