КАКО АНА ДИЈАЛЕКТИЧКИ ТРАЈЕ У МЕНИ - Бранислав Петровић

Ана је била цвет
ана је била дивља крв
ана је увек позивана кад треба
неко царство да се спасава

ана је учествовала у освајачком походу деце
на гробове очева
ана увече залази
ана изјутра изгрева
ана обично плаче
кад мене поједе медвед у великом граду
то су чули младићи
из суседних братских земаља
па ми је сваке ноћи
четрдесет пута украду.