ГОСПОЂИЦИ... У СПОМЕН - Ђура Јакшић (1832-1878)

Многи ме је досад запиткиво:
Са чега сам срца оболела,
Сад нек знаде моја дружба цела:
Рана ј` љубав, што сам од њих скриво.

Тебе љубим, чедо поношљиво -
Ти си ране срцу ми нанела.
Па што си се од мене понела,
Што ли громом бијеш срце живо?

Гром је ријеч, којом збориш хола
- Да ме нећеш никада љубити -
Ко громовник са свога престола.

Верујем ти као творцу своме;
Веруј и ти - да ћу те љубити,
Капи док је у срцу боланоме.