Нада мном - небо пепељасто;
Разгрће шума скуте своје.
А доле, стазом, блато тмасто
Кроз лишће лимунове боје.
Горе се хладни звук пролама,
Доле је ћутња свег што вене...
Младости, луташ покрај мене
И с усхићењем снатриш сама!
1889.
Нема коментара:
Постави коментар