Беле искре, светлоносне мрвице.
Сјајне. Искричаве звезде снежне.
Светле. Привидне и тако стварне.
Прозрачне. Ледене. Плавичасте.
Силно лете као комете. Лебде као
Пчеле. Севну као муње кристалне,
Људском оку тако пријатне. Бачене.
Откинуте из космичке галаксије.
Струје кроз етар. Ветар их носи.
Котрља. Уз брдо ваља. Крећу се
Кроз ваздух. Олако их удишемо, па
Им се дивимо. Душе њима хранимо,
Сладимо. Распршене на све стране
у вечитој акцији, изводе разнолике
акробације по космосу. Певају у
сазвучју, мрвице светлоносне, мале.
Титрају и шуме, као лист на ветру.
Увек у покрету. Трепере. Разносе и
Брзо сеју, искричаво бело зрневље.
Зборник "Гарави сокак", Инђија 2011.
Нема коментара:
Постави коментар