Сад тамни у шуми
лето. Светлост
напољу на рекама
има још времена да зађе.
Огромно и једноставно,
у срце зрачећи простор почива.
Далеко, у пролазној ватри
сањају брда.
Одахнуле стоје све даљине.
Без пламена у дубинама света
жари се тиха звезда.
Небеса блистају. Дан,
почев од јутра саздан од чистих
часова, још у светлости живи.
У вечност се сутони земља.
Нема коментара:
Постави коментар