Животиња
под мојим ребром
има оштре зубе.
Никад не спава.
Опако напада зид,
вреба плен,
удружује се
с крвљу.
У напету кожу
бубња
своју поруку:
Ноћ је
одвећ мршава
за глад.
Сунце,
иконо светога Ђорђа
од светлости,
копљем својим
прободи пликове.
Сунце,
убицо змајева,
рани животињу
самотну.
У јами-клопци
мојих ребара
она умире.
Нема коментара:
Постави коментар