БОЛ - Херберт Цанд

Чиста белина, изван свих места.

Процеђена из Сунца

ко зна кад,

затим превирање, мућење.

Има описа, говорило се

о препознавању:

али још не

ја још не

ја још не сазнајем.

Пророци су

у утробама гледали

трагове,

чист запис, изван језика.

Ја их не читам.

Ја их сазнајем

као кукуту,

као отров, као сечиво

времена.

Ја не

ја још не

ја не препознајем

ја не тумачим

шта је било пре мене,

шта се наговештава, продире

у празнину, из које, загрцавајући се,

узмиче мој дах.