Стопало ти крза траву круту од мраза,
Преврће лишће и открива један кестен.
Он блиста из разјапљене љуске
као укочено око под трепавицама,
гледа те, заповеда да се зауставиш,
и ти застајеш и одвраћаш поглед.
Дуго си око у око с неким кога не познајеш
али који све о теби зна
и који те је овде под лишћем очекивао.
Нема коментара:
Постави коментар