Милионе људи видим
где иду у дугој колони
уз стрми друм
из ноћног понора времена,
из Ура и Халдеје и из
често затрпаване Троје,
гони их нешто по друмовима војски
хиљадоструко загрљене,
из Кине, Индије, кроз арабијске пустиње,
из Чада устају,
буде се на Амазони,
чим прошапућеш речи:
Нада, Спас, Esperanca,
Hope, Espoir.
Јер шта је нагнало увис из камена
храмове и катедрале
и све куле, шта је нагнало
флоте преко мора
с белим једрима?
Како се зову ужаси смрти
друкчије него ненадање?
Нема коментара:
Постави коментар