ДАНИ У ВРЕТЕНУ СТАРОГ ЛЕТА
дани са кртим животињама што сиво звижде
непомичним глобусима
клонулим Алпима
моје руке су попречно дрво
дижем очи
о како те налазим:
у звездама постарнце
у шупљем ваздуху
у величаним кулисама
урасли у земљину постељу од чавла
ми смо за сва времена
и она нас узалуд траже
између јела
у благим шкољкама
изнад зубаца мора
где се с плимом туге бацају на копно
морнари и рибе чамци бобице алге
Нема коментара:
Постави коментар